Ovde je reč o nekim kritikama na račun tehničke analize koje treba razumeti, ne kao mane tehničkog pristupa, već kao odrednice prilikom sačinjavanja tehničke analize tržišta. Teoretičari iz ove oblasti često nas upozoravaju da nam grafikoni ne govore ništa ako ih ne znamo interpretirati. Naime, ono što najviše brine trejdere u tehničkoj analizi je svakako dilema u vezi sa koriščenjem obrazaca kretanja cene na tržištu koji prema stručnjacima iz ove oblasti predstavljau osnovu tehničkog predviđanja budućih dešavanja na tržištu. Praktično, dilema se sastoji u podeljanosti mišljenja o stavu u kojoj meri su obrasci na grafikonima (chart pattern) subjektivne prirode. Jedna od važnih činjenica koja govori u prilog subjektivnom faktoru jeste da ne postoji nijedno istraživanje koje je uspelo da matematički kvantifikuje niti jedan takav obrazac. Posmatrano „iz ugla“ trejdera trebalo bi usvojiti kao generalni stav da nema „čarobnog obrasca“ ni matematičke formule za pribavljanje profita na Forex-u. Iako to znamo, ipak smo skloni da verujemo da brojni Trading systems (mnogo je sajtova koji ih nude i prodaju za ne tako male novce) imaju moć nepogrešivog otkrivanja cenovne putanje u budućnosti. Međutim, tačno je da ima pouzdanih obrazaca koji mogu da usmere našu analizu u pravom smeru, ali je njihova objektivnost ograničena u okviru subjektivne sposobnosti trejdera da „vide“ određeni obrazac što svakako zavisi od veštine i znanja trgovca. Dakle, prava istina je da je tehnička analiza u suštini vrlo subjektivna, a interpretacija grafikona prava umetnost, pa se zato često govori o veštini trgovanja, odnosno, o veštini primene stečenih znanja. U suštini se uzajamno isključuju dve kritike tehničke analize: s jedne strane se dovodi u pitanje objektivnost grafičkih obrazaca koji su to postali na osnovu dokazane svrsishodnosti kroz „istorijat grafikona“, a sa druge strane se kritikuje subjektivnost grafičke analize jer je nerealno da svi učesnici na tržištu jednako reaguju na „očite“ grafičke pokazatelje, te da će se u svim pojedinačnim slučajevima cenovni obrasci jednako ispuniti u završnici. Međutim, treba pre svega imati u vidu da rastuća i padajuća tržišta opstaju u svojim trendovima samo utoliko i u kojoj meri su opravdana zakonima ponude i potražnje, dok su „tehničari“ samo jedan segment koji uslovno utiče na kteranje tržišta, ali ne tako moćan faktor da bi ta kretanja bila presudna samo zbog aktivnosti kupovine i prodaje. Čak i pod predpostavkom da se ispuni verovatnoća da se svi „tehničari“ (trgovci pod apsolutnim uticajem indikatora tehničke analize) ponašaju jednako u isto vreme, trgovci bi se oslanjali na grafikone sve do momenta kada bi njihova zajednička aktivnost počela narušavati tržište. Prema tome, ponašnje tržišta prema prediktima grafičkih obrazaca trpi razne pozitivne kritike od strane analitičara uz činjenicu da što su preciznija utoliko su uticajnija na samo tržište, ali samo pod uslovom da se konstantno usmeravaju na komparativni odnos sa fundamentalnom analizom. Drugim rečima, svi komplimenti koje uživa tehnička analiza uzročno-posledično uvek potiču iz faktora fundamentalne analize. U nekakvom takvom idealnom slučaju prenosni mediji tih informacija trebalo bi da budu (u praksi i jesu) iz domena psihološke analize.