Treba znati da nije teško sačiniti sistem za trgovanje, ali je potrebno vreme za njegovo testiranje. Međutim, trgovanje na Forex-u i spada u poslove „na duge staze“ tako da dužina vremena potrebnog za ovladavanje svim elementima trgovinskog procesa nije presudno negativna kategorija za postizanje uspeha. Šta više, svaki brzopotezni korak u Forex trejdingu je upravo kontraproduktivan pa treba dobro razumeti da valjani sistemi za trgovanje vremenom mogu doneti značajne profite. Kao prvo pravilo treba usvojiti stav da je najbolji sistem za trgovanje na Forex-u – sopstveni sistem, odnosno, onaj sistem koji smo sami sačinili shodno iskustvu i veštini koje posedujemo. Korišćenje „tuđih“ sistema, sve i da su „najbolji na svetu“ je uglavnom kontraproduktivno jer vremenom stvara nesigurnost kod trejdera u sopstveni potencijal što se smatra negativnim pristupom u razvoju psihološke analize kao najbitnijeg činioca u Forex-u.
Kao okosnica svakog trgovinskog sistema može se podrazumevati sledeći niz koraka:
- Izbor vremenskog okvira za trgovanje
- Pronalaženje odgovarajućih indikatora za identifikovanje trenda
- Izbor indikatora koji će potvrditi trend
- Definicija rizika trgovanja
- Definisanje ulaznih i izlaznih pozicija
- Sastaviti „celu sliku“ tj. uokviriti sve korake unutar jednog sistema
- Testirati sačinjeni sistem
Vremenski okvir (time frame) u kome će se trgovati zavisi od toga kojoj vrsti trgovca pripadamo. Ali, svakako treba znati da se analiza tržišta radi na svim vremenskim intervalima iako se određeni interval koristi za traženje signala za trgovanje.
Pronalaženje indikaatora koji će indentifikovati novi trend kretanja cene u najranijoj fazi formiranja pripadaju grupi oscilatora, tzv. vodeći indikatori („leading“ indicators). Za potvrdu inicijalnog, glavnog trenda koriste se neki iz grupe „tromih“ indikatora („lagging“ indicators). Usklađivanjem pokazatelja iz ove dve osnovne grupe indikatora izbegava se mogućnost otkrivanja „lažnog“ trenda.
Definisanje rizika podrazumeva najvažniji deo posla, a to se konkretno odnosi na segment trgovanja na Forex-u pod imenom Money management tj. upravljanje novcem. Svaki trgovac treba da u potpunosti vlada kategorijama kao što su poluga („leverage“), margina trgovanja („margin call“), obim trgovanja (veličina lota) i sl. Zlatno pravilo u trgovanju je da se nikada ne trguje „na margini“ jer je to najrizičniji način koji često donosi katastrofalne posledice. Obzirom da se tržište neprestano kreće up&down (cik-cak) putanjom, potrebno je predvideti eventualni gubitak u skladu sa kapitalom na računu, uporedo sa projekcijom profitabilne trgovinske transakcije.
Definisanje ulaska i izlaska iz pozicije zahteva stepen visprenosti u trgovanju, a zavisi velikim delom i od stila trgovca. Najprihvatljiviji način za ulazak u poziciju je izbor trenutka u kome se svi indikatori poklapaju, jer se na takav način povećava preciznost i sigurnost da neće doći do iznenadnog obrta trenda. Nekada je „zakasneli“ ulazak u poziciju bolji izbor od ishitrenog i nedovoljno proverenog ulaska. Izlazak iz pozicije se najčešće ostvaruje postavljanjem „take profit“ pozicije koja je prethodno dobro analizirana i projektovana, a često se koristi i opcija „trailling stop“.
Kada se jednom uspostavi sistem po kome se trguje važno je pridržavati se pravila. Testiranje sistema (na „demo“ računu) je takođe vrlo važno pre nego što se primeni na „live account“, ali je još važnije imati disciplinu i doslednost u trgovanju. Bez toga, zapravo, ni jedan sistem neće funkcionisati ili tačnije rečeno, disciplina u primeni uspostavljenih pravila trgovanja čini najznačajniji deo sistema za trgovanje.